Poliomijelitis ili dečja paraliza, često skraćeno polio (lat. Poliomyelitis (epidemica anterior acuta), u značenju „upala sive moždine“) je akutna infektivna bolest koju izaziva poliovirus. Manifestuje se seroznim meningitisom, flakcidnim paralizama i parezama mišića. Veoma je zarazna i prenosi se oralno-fekalnim putem.

Dečija paraliza prvi put je prepoznata kao jedinstveno stanje od strane Jakoba Heinea, njemačkog ortopeda, 1840. godine.
1908. godine, Karl Landsteiner otkrio je uzročnika bolesti, poliovirus.

U 90-95% slučajeva zaraza ne izaziva nikakve simptome, dok u 3% slučajeva virus prodire u centralni nervni sistem. Tu izaziva aseptični meningitis, i u 0,1-0,5% slučajeva uništava motorne neurone i dovodi do slabosti mišića i paralize. Polovina onih koji dožive paralizu kroz mesec dana (maksimalno 6 do 8 meseci) doživi povraćaj funkcije, a četvrtina delimično povrati paralizovane funkcije. Mogući su smrtni slučajevi kada paraliza onemogući normalno disanje i gutanje. Neki od ovih pacijenata se mogu spasti aparatima za veštačko disanje, koji se primenjuju do oporavka funkcije ili doživotno.

Tri osnovna tipa poliomijelitisa (dečje paralize) su: spinalni (79%), bulbarni (2%) i spinalno-bulbarni (19%). Spinalni polio izaziva slabost ili paralizu jednog ili dva uda, pri čemu čulni osećaj ostaje očuvan. Bulbarni polio utiče na disanje, govor i gutanje. Spinalno-bulbarni polio je kombinacija ove dve varijante.

Poliomijelitis naročito napada decu u uzrastu 3 do 8 godina (otuda naziv „dečija paraliza“). Prognoza bolesti kod odraslih je dosta lošija.

Poliomijelitis je hiljadama godina postojao kao endemska bolest i nije privlačio mnogo pažnje do 1880-ih kada su u Evropi, a zatim i Severnoj Americi, izbile epidemije.

Vakcinacija protiv dečje paralize

Za zaštitu od poliomijelitisa (dečje paralize) danas postoje efikasne vakcine. Prvu vakcinu je 1952. razvio Džonas Salk, a ovo otriće je javno objavljeno 1955. Albert Sabin je tvorac oralne polio vakcine koja je u upotrebi od 1962. Obe ove vakcine su u upotrebi i danas.

Primenom masovne vakcinacije, slučajevi poliomijelitisa (dečje paralize) su u razvijenom svetu dramatično redukovani. Svetska zdravstvena organizacija i UNICEF su 1988. započeli kampanju iskorenjivanja ove bolesti. Godine 1988. u svetu je registrovano 350.000 slučajeva dečije paralize, što je svedeno na 1.310 slučajeva 2007. Američki kontinent je proglašen kontinentom bez dečje paralize 1994. Godine 2000, potvrđeno je da je dečja paraliza eiskorenjena u Kini, Australiji i 36 pacifičkih zemalja. U Evropi se to dogodilo 2002. Od 2006, slučajevi poliomijelitisa (dečje paralize) su zabeleženi u samo 4 zemlje: Nigeriji, Indiji, Pakistanu i Avganistanu.

* * *

Nešto više: Izvor: www.stetoskop.info

Uzrok nastanka dečije paralize

Poliomijelitis izaziva poliovirus koji se ubraja u grupu enterovirusa, koji sa rinovirusima pripadaju rodu picorna virusa. Izvor infekcije je oboleo čovek ili rekonvalescent. Bolesnik izlučuje viruse preko nazofarinksa veoma kratko (do 7 dana), a putem fecesa 4-6 nedelja, ponekad i duže do 6 meseci. Put širenja infekcije je fekooralan, najčešće kontaktan. Najveće izlučivanje virusa nastaje pred sam početak i tokom prve dve nedelje posle pojave paraliza.

Preležana bolest, kao i primena žive oralne vakcine, ostavlja trajan tip specifičan imunitet.

Klinička slika dečije paralize

Poliomijelitis se deli na paralitičke i neparalitičke oblike.

1.Paralitički oblici dečije paralize

manifestuju se mlitavom oduzetošću, prema topografiji paraliza razlikuje se više kliničkih oblika:

-Spinalni oblik sa klasičnim paralizama ekstremiteta- inkubacija traje 8-10 dana, mada može biti i kraća ili duža. Ovo je najčešći oblik bolesti. Odlikuje se oduzetšću mišića čija inervacija polazi od kičmene moždine (osim disajne muskulature).  Preparalitički ili invazivni stadijum obično traje nekoliko sati ili jedan do pet dana i prolazi kroz tri faze: inicijalnu, latentnu i meningoadinamičnu.

Inicijalna faza traje 2-3 dana. Dete počinje iznenada da se žali na malaksalost, glavobolju i bolove u ekstremitetima. Može se zapaziti i simptomatologija od strane digestivnog trakta-mučnina, gađenje, povraćanje, proliv. Takođe mogu biti prisutni gušobolja i kašalj. Sve ove tegobe mogu biti tako lake da mogu proći nezapaženo.

Latentna faza traje jedan do dva dana i asimptomatska je.

Meningoadinamična faza odgovara prodoru virusa u velikoj količini u krv. Započinje visokom temperaturom do 40°C i bolovima u mišićima, zglobovima, glavoboljom, preznojavanjem i malaksalošću. Kliničkom pregledom se zapaža adinamija, zažarenost lica sa bledilom oko usana i laka cijanoza (modrilo) usana-"facies poliomyelitica". Neurološka simptomatologija je izražena i skoro uvek su prisutni meningealni znaci. Tetivni refleksi mogu biti oslabljeni a ređe kratkotrajni pojačani.

Paralitička faza se karakteriše pojavom mlitavih paraliza. U pojedinim slučajevima dete se može probuditi sa izraženim paralizama, kao prvim kliničkim znakom oboljenja. Paralize se javljaju uglavnom u prvih 48 do 72 časa. One su mlitave, peiferne i praćene su arefleksijom. Senzibilitet je očuvan, a bolnost mišića izražena. Oduzetosti se najčešće javljaju na donjim ekstremitetima. Gornji ekstremiteti su ređe zahvaćeni i to obično proksimalno. Po pravilu ovaj oblik ne ugrožava život bolesnika. Prestankom pojave novih paraliza počinje postepeno povlačenje znakova bolesti.

Stadijum povlačenja paraliza-već 10 dana nakon pojave paraliza počinje njihovo povlačenje. U početku brzo, a kasnije sve sporije i može se produžiti do godinu dana. Prvo se povlače paralize koje su zadnje nastale. Dve godine posle preležane bolesti  i intenzivne rehabilitacije zaostale sekvele treba smatrati definitivnim.

- Respiratorni oblici-karakterišu se insuficijencijom disanja i javaljaju se u toku paralitičkog perioda bolesti u 6-20% svih obolelih. Obično se opisuju sledeće forme ovog oblika:

Spinalni oblik sa paralizom disanja-obično se javlja udružen sa paralitičnim oblikom poliomijelitisa. Može doći do paralize grudne i trbušne muskulature i dijafragme i to pojedinačno ili u kombinaciji, što dovodi do poremećaja disanja. Bolest ima brz tok i često je neophodna traheotomija i primena veštačke ventilacije.

Bulbarni oblik sa paralizom gutanja-nastaje kao posledica lokalizacije procesa u produženoj moždini i ponsu, pri čemu su zahvaćeni disajni centri i jedra velikih moždanih živaca. Klinički se manifestuje poremećajima disanja centralnog tipa i paralizom gutanja. Bolesnik ne može da iskašlje i guta sekret.

Spino-bulbarni oblik-kod ovih bolesnka paraliza gutanja je često udružena sa paralizom disajne muskulature kada nastaje poplava disajnog stabla sekretom.

Encefalitički oblik-protiče pod znacima akutnog encefalitisa a kliničkom slikom dominiraju visoka temperatura, grčevi i poremećaj stanja svesti.

2.Neparalitički oblici dečije paralize

Inaparentni oblik-klinički protiče bez ikakvih subjektivnih i objektivnih smetnji, najveći broj osoba (80-90% inficiranih) preleži infekciju a da to nije ni znao.

Febrilni oblik-protiče kao rinofaringitis ili "dečiji letnji proliv". Stolice su retke, zelene, sluzave i ima ih 6-8 dnevno. Istovremeno se mogu javiti i kataralni znaci gornjih respiratornih puteva. Bolest traje 6-7 dana.

Meningelni oblik-protiče pod slikom seroznog meningitisa virusne etiologije.

Kod neparalitičkih oblika prognoza je dobra. U toku praalitičkih formi ako pacijent preživi prvih 10 dana smtara se da je van životne opasnosti.

Dijagnoza dečije paralize

Postvalja se na osnovu anamaneze, kliničke slike, izolacije virusa iz više uzoraka bolesničkog materijala (bris ili ispirak ždrela, pljuvačka, feces, likvor i krv), neutralizacionog testa.

Lečenje dečije paralize

Ne postoji specifična ili kauzalna terapija. Lečenje je simptomatsko i supstituciono i u tom cilju se primenjuju analgetici, antipiretici, vitamini, antibiotici i korekcija elektrolitnog disbalansa. Takođe je potrebna visokokalorijska ishrana uz opšte mere nege bolesnika. U najtežim slučajevima se radi traheotomija i veštačka ventilacija. Značajno mesto zauzima i pravovremen i adekvatan fizikalni tretman.

Prevencija dečije paralize

Zahvaljujući sistematskom sprovođenju aktivne imunizacije, ovo boljenje je postalo retkost. Imunizacija se sprovodi vakcinisanjem i revakcinisanjem.