Savez za cerebralnu i dečiju paralizu Srbije, nastoji da pomogne svojim članovima u rešavanju svih problema na koje nailaze. Oni se odnose na zdravstvenu, socijalnu, pravnu zaštitu, ostvarivanje osnovnih ljudskih prava kroz sprečavanje svake vrste diskriminacije od strane drugih lica, kroz upoznavanje šire javnosti šta je cerebralna paraliza i kako joj treba prići.

MI IMAMO ISTE POTREBE

Decu sa posledicama cerebralne paralize i svu ostalu sa nekim invaliditetom, danas nazivaju "deca sa posebnim potrebama", a ona kažu: "Mi imamo iste potrebe kao i svi drugi, samo ih zadovoljavamo na poseban način.

Sta je cerebralna paraliza?

Cerebralna paraliza ili dečija cerebralna oduzetost (DCO) je poremećaj položaja i pokreta tela, tonusa mišića, koordinacije i osećaja ravnoteže - nastao oboljenjem ili oštećenjem delova mozga.
Uz to su mogući problemi sa gutanjem, govorom, vidom, sluhom, lučenjem pljuvačke... Intelektualne sposobnosti mogu da budu umanjene, a nekad je ovaj poremećaj praćen epileptičnim napadima. U pitanju je hronično stanje, koje nema progresiju u smislu pogoršanja, ali nije nepromenljivo. Kako nije bolest u uobičajenom smislu, već stanje - nije izlečivo, ali mogu da se smanje posledice, odnosno može da se poveća stepen funkcionisanja.

Koji su uzroci nastanka cerebralne paralize?

To su genetska predispozija, infekcije tokom trudnoće, prevremeno rođenje - posebno sa malom telesnom težinom, porođajne povrede i nedostatak kiseonika kod teških porođaja, neka oboljenja mozga u ranom detinjstvu - dok rast i razvoj mozga nisu završeni.

Koji su simptomi cerebralne paralize?

U prvim mesecima nema jasnih znakova, pa nije moguće odmah postaviti dijagnozu. Da dete ima cerebralnu paralizu, može da se posumnja ako ne podiže glavu, ako se ne okreće, ne pokazuje interesovanje za igračku ili ne može da je uhvati, ne održava sedeći položaj kada većina dece to može, ne reaguje na okolinu - čak ni na majku, mlitavo je ili u stalnom grču, curi mu mleko iz jednog ugla usana ili teško guta hranu, preosetljivo je na spoljne nadražaje, ima nevoljne ili neusklađene pokrete...

Na bilo koji od ovih simptoma treba odmah reagovati, odnosno odvesti dete na pregled kod lekara sa posebnom specijalizacijom iz ove oblasti. On će, nakon detaljnih pregleda i dodatnih dijagnostičnih procedura, utvrditi da li postoji cerebralna paraliza. Blagovremena dijagnostika je veoma važna, kako bi se započelo sa ranim tretmanom, jer su tada velike šanse da se stanje znatno popravi.

Kako se leči cerebralna paraliza?

• Pre svega dugotrajno i uporno. Kako je to kompleksno oboljenje (ne postoje dva deteta sa potpuno istim problemima), neophodan je individualan pristup lečenju. Terapijski program osmišljava tim stručnjaka - neurolog, ortoped, fizijatar, fizio i radni terapeut, logoped, psiholog, socijalni radnik, protetičar, vaspitač ili učitelj, zajedno sa roditeljima.
• Cilj terapija jeste da dete da maksimum svojih potencijala kako bi bilo što samostalnije, ili da uz što manju pomoć zadovoljava svoje potrebe i obavlja određenje aktivnosti. Da bi se to postiglo - treba da ovlada sedenjem, stajanjem i kretanjem, samostalno ili uz pomagala. Prepreka za to su i deformiteti koštano zglobnog sistema a posebno kukova, ruku i nogu, u vidu deformiteta i konkraktura (ograničenih pokreta) zglobova.
• Kinezi terapijski tretmani moraju da budu redovni, kako bi se u ranoj fazi podsticao razvoj svih funkcija: psihomotornih, motornih, mentalnih i govornih - stimulacijom, kroz terapijski program vežbi. Za uopštenost tretmana je neophodno obučiti roditelje za primenu vežbi kod kuće. Dobre rezultate daju i druge fizikalne procedure, koje mogu da budu uvod u vežbe ili dopuna tretmana, kao što su hidro terapija - koja se deci posebno dopada, termo terapija, elektroterapijske procedure, ili sport - koji pored zdravstvene ima i socijalnu komponentu.
• Ako se ne postignu odgovarajući rezultati fizikalnim i kinezi terapijskim tretmanima, nedovoljno koriguje - što onemogućava kretanje ili detetov samostalan hod, a takođe su ograničene aktivnosti svakodnevnog života i sticanje obrazovanja ili primena ortoza (pomagala) nije dala zadovoljavajuće rezultate - pristupa se operativnom lečenju.

Objavljeno u PreOKRET-u