24. oktobar - Na današnji dan su nastale Ujedinjene Nacije

Dan Ujedinjenih nacija je međunarodni praznik koji se obeležava svakog 24. oktobra u cilju informisanja ljudi o ciljevima, svrsi i dostignućima UN-a.

To je dan sećanja kada je nastala Organizacija Ujedinjenih nacija tog dana 1945. godine kada je ratifikovana povelja Ujedinjenih nacija od strane svih stalnih članica Saveta bezbednosti i više od polovine potpisnica.

Organizacija ujedinjenih nacija (OUN), kraće Ujedinjene nacije (UN), je međunarodna organizacija koja se deklariše kao „globalno udruženje vlada koje sarađuju na polju međunarodnog prava, globalne bezbednosti, ekonomskog razvoja i socijalne jednakosti“. Osnovana je 1945. od strane 51 države, ukinuvši Ligu naroda.

Počev od 2011, 193 zemlje su članice Ujedinjenih nacija, uključujući sve međunarodno priznate nacije, osim Vatikana (koji je odbio članstvo, i ima status posmatrača), Kukovih ostrva, Palestine (koja ima status defakto države, ali još nije pravno priznata), Nijuea (čijom spoljnom politikom rukovodi vlada Novog Zelanda) i Republike Kine (čije je članstvo ukinula Narodna Republika Kina 1971). Palestina i Vatikan imaju parlamentarne posmatračke misije pri UN.

Iz svog sedišta u Njujorku, zemlje članice UN i njene specijalizovane agencije upravljaju i odlučuju o administrativnim pitanjima na redovnim sastancima koji se održavaju svake godine. Organizacija je podeljena na administrativna tela, kao što su Generalna skupština Ujedinjenih nacija, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, Ekonomski i socijalni savet Ujedinjenih nacija, Starateljski savet Organizacije ujedinjenih nacija, Sekretarijat Ujedinjenih nacija i Međunarodni sud pravde, kao i tela koja se bave upravljanjem svim ostalim agencijama UN, kao što su SZO i UNICEF. Najpoznatija javna ličnost UN je generalni sekretar, a na toj dužnosti se danas nalazi Antonio Guteres.

Ciljevi i aktivnosti : 

1. Međunarodne konferencije - Ako se neko pitanje smatra posebno značajnim, generalna skupština može organizovati međunarodnu konferenciju kako bi privukla svetsku pažnju i stvorila konsenzus za koordiniranu akciju. 

2. Međunarodne godine i drugo - Međunarodni praznici (takođe poznato i kao međunarodne godišnjice) obeležavaju dan, nedelju, godinu, dekadu ili neki drugi vremenski period prema Gregorijanskom kalendaru koji služe da se privuče pažnja svetske javnosti na neke važne međunarodne interese ili probleme, da obeleže ili promovišu. 

3. Kontrola oružja i razoružanje - Konferencija o razoružanju predstavlja forum međunarodne zajednice u kome se pregovara o multilateralnoj kontroli oružja i razoružanju. 

4. Mirovne misije - Mirovne snage UN se često šalju u različite regione gde postoje oružani sukobi, u cilju sprovođenja uslova mirovnih pregovora i kako bi onemogućili dalji nastavak borbi. Mirovne snage Ujedinjenih nacija su 1988. dobile Nobelovu nagradu za mir. U 2001, UN i tadašnji generalni sekretar UN Kofi Anan dobili su Nobelovu nagradu za mir „za trud za stvaranje organizovanijeg i mirnijeg sveta“. 

5. Ljudska prava - Težnja ka ostvarenju ljudskih prava je glavni razlog stvaranja UN ;  

6. Sporazumi i međunarodno pravo - Međunarodni sud pravde (MSP) je glavno sudsko telo UN. Svrha mu je da donosi presude i rešava sporove između država. MSP je počeo sa radom 1946. godine i postoji i danas.

7. Humanitarna pomoć i međunarodni razvoj -

U saradnji sa drugim organizacijama, kao što je Crveni krst, UN obezbeđuje hranu, pijaću vodu, smeštaj i ostale humanitarne potrebe za društva pogođena glađu, ratom ili nekom drugom nepogodom. UN potpomažu razvoj društava preko više svojih agencija i odseka: Svetska zdravstvena organizacija je eliminisala male boginje 1977. godine i na putu je da eliminiše dečju paralizu.

Svetska banka i Međunarodni monetarni fond

Program Ujedinjenih nacija za očuvanje životne sredine

Program Organizacije ujedinjenih nacija za razvoj

Međunarodni fond Ujedinjenih nacija za pomoć deci

Unesko

Visoki komesarijat OUN za izbeglice

Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom usvojena na 61. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, na sednici od 13. decembra 2006. godine u Njujorku.

Cilj ove konvencije je da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva. Osobe sa invaliditetom uključuju i one koji imaju dugoročna fizička, mentalna, intelektualna ili čulna oštećenja koja u interakciji sa raznim preprekama mogu ometati njihovo puno i efikasno učešće u društvu na jednakoj osnovi sa drugima. Države strane ugovornice su prihvatile da obezbede i unaprede puno ostvarivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve osobe sa invaliditetom bez diskriminacije bilo koje vrste po osnovu invaliditeta.

Konvencija se odnosi na na : Jednakost i zabranu diskriminacije, Žene sa invaliditetom, Decu sa invaliditetom, Podizanje svesti, Pristupačnost, Pravo na život, Rizične situacije i humanitarne katastrofe, Ravnopravnost pred zakonom, Pristup pravdi, Lična sloboda i bezbednost, Odsustvo zlostavljanja ili okrutnog, nehumanog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja, Odsustvo eksploatacije, nasilja i zloupotrebe, Zaštitu integriteta ličnosti,Slobodu kretanja i državljanstvo, Samostalan život i uključivanje u zajednicu, Ličnu pokretljivost, Slobodu izražavanja i mišljenja i pristup informacijama, Poštovanje privatnosti, Poštovanje doma i porodice, Obrazovanje, Zdravlje, Održavanje i rehabilitaciju, Rad i zapošljavanje, Odgovarajuće uslove života i socijalnu zaštita, Učešće u političkom i javnom životu, Učešće u kulturnom životu, rekreaciji, aktivnostima u slobodno vreme i sportu, Statistiku i prikupljanje podataka i Međunarodnu saradnju.

Potpisivanjem ove konvencije, naša država se obavezala da će se držati cilja Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, kroz poštovanje članova ovog dokumenta, i da će preduzimati odgovarajuće i efikasne mere u tom pogledu, između dve ili više država i, gde je to pogodno, u saradnji sa odgovarajućim međunarodnim i regionalnim organizacijama i civilnim društvom, posebno organizacijama osoba sa invaliditetom.

Republika Srbija je potpisala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni protokol 17. decembra 2007. godine a ratifikovala 31. jula 2009. godine (“Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori", br. 42/2009 od 2.06.2009. godine).

Ceo dokument dostupan na: https://www.minrzs.gov.rs/sr/dokumenti/ostalo/sektor-za-zastitu-osoba-sa-invaliditetom Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom