Unapređenje kvaliteta života osobe sa cerebralnom paralizom
- Broj pregleda: 675
Osobe sa cerebralnom paralizom se tokom svog života susreću sa mnogobrojnim izazovima.
To može biti prerano staranje pre 40 godine života. Neka deca ne mogu da hodaju ili sede pre 30 meseca života. U načelu, ljudi sa cerebralnom paralizom imaju povećanu šansu da obole od aspiracione pneumonije što znatno može da utiče životni vek osobe.
Koliko može da živi osoba sa cerebralnom paralizom? Ovim smo se bavili u prethodnom tekstu (klikni ovde) a danas ćemo sa vama podeliti neke načine putem koji možete da utičete na povećanje potencijala za dugim životnim vekom osobe sa cerebralnom paralizom.
U zavisnosti od težine stanje i oblika cerebralne paralize unapređenjem kvaliteta života može da se stvore uslovi i za produženje životnog veka.
To je moguće ostvariti, između ostalog, fokusiranjem na sledeće:
- Unapređenje sposobnosti prehrane/gutanja
- Rad na ostvarivanju što veće nezavisnosti u životu
- Rad na unapređivanju sposobnosti učenja
- Rad na sveopštoj pokretnosti
- Rad na umanjenju nivoa bola
- Rad na unapređivanju verbalnih i komunikacione sposobnosti
- Aktivno praćenje i prilagođavanje simptomima cerebralne paralize i koegzistirajućih stanja
Za svaku od navedenih oblasti veoma je bitno savetovati se sa stručnjakom sa odgovarajućom specijalizacijom jer informisanje putem interneta lako može da dovede u zabludu da sa nekoliko sati čitanja može da se zamene decenija i više obrazovanja i iskustva u radu.
Kada je u pitanju medicina, vrste specijalista koji mogu da doprinesu u ovom smislu su:
- Psihoterapeut koji u svom radu koristi bihejvioralnu terapiju
- Razvojni pedijatar
- Neurolog
- Doktor opšte prakse
- Oftamolog
- Otorinolaringolog
- Fizikalni terapeut
- Logoped
- Hirurg
Svaka osoba ima svoju jedinstvenu situaciju i u skladu sa njom lista specijalista može biti kraća ili duža.
Redovan i konstantan rad na sebi je nešto što kod svih nas donosi rezultate ali se ne sme zaboraviti da je i zabava i opuštanje nešto što je svakom potrebno kao i otvoreno deljenje osećanja sa najbližima. Dok će redovan rad sa fizikalnim terapeutom sigurno dugoročno dovesti do toga da se u velikoj meri unaprede ili održe balans, fleksibilnost, mobilnost, držanje i snaga, otvoreni razgovor i deljenje kako sreće ali podjednako brige ili tuge sa ljudima je ne manje bitno.
