8. septembar - Međunarodni dan pismenosti

Međunarodni dan pismenosti obeležava se širom sveta 8. septembra.

Ideja se rodila u septembru 1965. godine u Teheranu, na Svetskoj konferenciji ministara obrazovanja na temu iskorenjivanja nepismenosti, a UNESKO je obeležavanje počeo godinu dana kasnije.

Srbija ima dva pisma, jednaka pred zakonom - ćirilicu i latinicu, i više od 6,5 miliona pismenih stanovnika, starijih od 10 godina.

Nepismenih je 127.463, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, sa popisa stanovništva 2011. godine. Lica starija od 65 godina učestvuju u ukupnom broju nepismenih sa 70 odsto, od čega 91 odsto žena, dok je namanje nepismenih zabeleženo u starosnoj grupi dece od 10 do 14 godina - 1,50 odsto.

Smatra da će novi popis stanovništva 2022. godine pokazati dalje povećanje pismenosti, a manji udeo nepismenih.

Stopa pismenosti značajno porasla u poslednja dva veka, pa je danas više od 85 odsto svetskog stanovništva starijeg od 15 godina pismeno.

 

Šta zapravo znači biti pismen?

Postoji nekoliko kriterijuma za određivanje pismenosti - osnovni podrazumeva sposobnost da osoba ume da pročita i napiše tekst iz svakodnevnog života. Pre 100 godina dovoljno je bilo poznavati slova, pomalo čitati i nešto napisati. Danas, u 21.veku pod pismenošću se podrazumeva i informatička pismenost o kojoj se sve više govori.

Najčešće se meša pismenost i obrazovanje. Pismenost podrazumeva sposobnost razumevanja, odnosno korišćenja znakova od kojih se sastoji neko pismo. Pismena osoba je ona koja ume da ispravno čita, piše i govori, uz razumevanje, da poznaje pravopis i gramatička pravila i da ih primenjuje u svim životnim situacijama. Deklaracijom o ljudskim pravima iz 1948. godine priznato je pravo na obrazovanje, a samim tim i pravo na pismenost.

 

Na koji način se vrši opismenjavanje dece sa cerebralnom parlizom? 

 

Cerebralna paraliza je dijagnoza koja može davati različito ispoljavanje kliničke slike, od diskretnih smetnji do višestrukih teškoća u psiho–fizičkom funkcionisanju. U odnosu na stepen potrebne podrške, deca sa cerebralnom paralizom mogu se školovati u redovnim školama, po redovnom planu i programu, u redovnim školama ali po izmenjenom planu i programu ( IOP), ili u specijalnim školama, odnosno izdvojenim odeljenjima pri redovnim školama.

 

Sticanje veštine čitanja kod ove dece se zasniva na ovladavanju čitanja samo jednog pisma (najčešće ćiriličnog, štampana slova), mali je procenat dece sa cerebralnom paralizom koji čitaju sa razumevanjem i izražajno. Sam program rada maternjeg jezika postavljen je sa minimalnim zahtevima u savladavanju čitanja i pisanja.

 

Proces opismenjavanja dece sa cerebralnom paralizom zavisi od psiho-fizičkog statusa deteta. Predviđen nedeljni fond časova srpskog jezika i književnosti za učenike od prvog do četvrtog razreda je pet časova nedeljno. Trajanje časa je 35 minuta (odnosno 45 minuta u redovnim školama). Nastava je individualno planirana i prilagođena je nivoima opštih i/ili specijalnih sposobnosti, kao i nivoima znanja učenika, uz  mogućnost individualizacije u izradi zadataka iz pojedinih nastavnih tema ili nastavnih jedinica za svakog učenika (IOP2). Najčešće se individualni zadaci za svakog učenika štampaju (ili fotokopiraju) na listovima dimenzija A4. Učionice su opremljene namenski konstruisanim klupama i stolicama, radi efikasnijeg korišćenja nastavnih sredstava. U cilju što efikasnijeg opismenjavanja, najčešće primenjivana metoda je demonstrativna metoda koja se zasniva na upotrebi nekih od nastavnih sredstava: magnetna tabla, magnetna slovarica, interaktivna tabla, edukativni cd – i posebno odabrani tasteri za kompjuter, različitih boja,oblika i veličina, uređaji sa ekranimana dodir i sl.

 

Devedesetih godina, prošlog veka vršena su istraživanja o uticaju manipulativne spretnosti na mogućnost pisanja. Rezultati ovog istraživanja su pokazala da od ispitanog uzorka, među školskom decom sa cerebralnom paralizom, njih 73% moglo je da piše bez većih problema, 11,53% je otežano pisalo, a 15,38% nije moglo samostalno da piše, rukopis je uglavnom izmenjen (nepravilno povezivanje slova, izmenjeni oblik i veličina, pisanje slova sa teškoćom povezivanja u reč). Slična je situacija i sa savladavanjem čitanja, prema istraživanjima, učenici sa cerebralnom paralizom savladaju čitanje u u drugom ili trećem, nekad i tek u četvrtom ili petom razredu.

 

Istraživanja ukazuju na činjenicu da najveću efikasnost u procesu opismenjavanja dece sa cerebralnom paralizom imaju ulazni uređaji za kompijutere kao sredstva asistivne tehnologije i to: modifikovane tastature, prilagodljive tastature, uređaji sa funkcijom kompjuterskog miša, alternativni ulazni uređaji (Eye tracking sistem). 

 

Izvor: Macić, Kracik 1990; Rapaić,Nikolić, Nedović 1995; Andrejić 2005.