Najznačajnija postignuća

Proteklih 50 godina smo se neprekidno zalagali za bolje uslove života, zdravstvene podrške, obrazovanja, stanovanja i prihvaćenosti u zajednici osoba sa invaliditetom. Ovom prilikom spomenućemo nekoliko naših najvećih uspeha koje smo postigli. Na osnovu inicijativa Društva za brigu o deci sa cerebralnom paralizom (osnovanog 1957.) i njegovih članova, osnovane su: Specijalna bolnica za lečenje i rehabilitaciju dece sa cerebralnom paralizom, današnja Specijalna bolnica za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju (Paviljon br.1 u Sokobanjskoj 17a i Paviljon br.2 - u Braće Jerković 5 u Beogradu).

Specijalna osnovna škola za školovanje dece i omladine sa cerebralnom paralizom (1972.), današnja SOŠ ,,Miodrag Matić“. Ustanova za zbrinjavanja telesnih invalida sa očuvanim mentalnim sposobnostima „Dr Dragiša Vitošević“ na Bežanijskoj kosi, Auto put br.18. Ovu ustanovu za smeštaj osoba sa cerebralnom paralizom, mišićnom distrofijom, multiplom sklerozom, kvadri i para plegijom, na našu inicijativu izgradilo je tadašnje Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike. Veliku zahvalnost Savez za cerebralnu i dečiju paralizu duguje dr Miroslavu Zotoviću koji je uveo novi koncept rehabilitacije osoba sa cerebralnom i dečijom paralizom, kao i, u to vreme, podsticajne pravne regulative iz oblasti socijalne zaštite koja se odnosi na osobe sa invaliditetom. Takođe, prof.dr Borivoju Radojičiću pripadaju velike zasluge za osnivanje Društva za pomoć deci sa cerebralnom paralizom 1957. godine, kao i za osnivanje Centra za cerebralnu paralizu u Beogradu i postavku koncepcije multidisciplinarnog pristupa rehabilitacije osoba sa cerebralnom paralizom.

Otvaranje doma „Dragiša Vitošević“

Još od kraja pedesetih godina prošlog veka osećala se potreba za ustanovom koja bi trajno zbrinjavala osobe najteže pogođene cerebralnom i dečijom paralizom. Zavod za cerebralnu paralizu kao zdravstvena ustanova nije mogao zadovoljiti tu potrebu, baš kao ni postojeća mreža socijalnih ustanova. Život je, kao i obično, bio jači od kabinetski zamišljenih organizacionih šema. U nedostatku odgovarajućih ustanova, naši najteži invalidi smeštani su po psihijatrijskim ustanovama, manastirima i drugim nepodobnim objektima. Nadležne službe su u početku tvrdile da ovaj problem ne postoji, da je tadašnja mreža ustanova socijalne zaštite idealna mera brige za čoveka jednog čovekoljubivog društva. Da bi se došlo do toliko potrebne ustanove za zbrinjavanje naših najtežih invalida, nije bilo dovoljno obezbediti neophodna finansijska sredstva i odgovarajuću lokaciju. Bilo je nepohodno promeniti Zakon u socijalnoj zaštiti, kako bi nova ustanova bila uključena u sistem socijalne zaštite i dobijala odgovarajuća budžetska sredstava. Ponovo smo, kao i slučaju Zavoda, godinama ponavljali iste argumente, a nadležne strukture su odolevale našem pritisku, sve dok nekome nije pala na pamet genijalna ideja - u jeku najteže ekonomske krize izazvane sankcijama, otvoriti ustanovu kao još jedan u nizu prkosnih gestova svetskoj imperijalističkoj zaveri.

I tako, Dom za smeštaj odraslih osoba sa invaliditetom sa očuvanim intelektualnim sposobnostima „Dragiša Vitošević“ svečano je otvoren. Otvaranje Doma bilo je nesumnjiv uspeh, ali je njegova koncepcija rezultat bolnog kompromisa: o tom uspehu svedoči podatak da je u ovom Domu smešteno najviše osoba sa invaliditetom pogođenih sa cerebralnom paralizom, što predstavlja oko 60% od ukupnog broja smeštenih invalida. Ograničenje u pogledu mentalni sposobnosti najviše pogađa upravo osobe sa cerebralnom paralizom sa kombinovanim, fizičkim i mentalnim oštećenjima. Ova najteža grupa osoba sa invaliditetom ponovo je ostala van institucionalne mreže socijalne zaštite. Borba se nastavlja. Poslednjih godina primetan je nov trend u rešavanju socijalnih problema osoba sa invaliditetom, u okviru lokalne zajednice i prirodnom životnom okruženju bez glomazne i skupe institucionalne strukture. U skladu sa ovim trendovima treba razmisliti o stvaranju efikasne mreže korisničkih servisa koji bi pružali specifične usluge osobama sa invaliditetom i na taj način smanjili opterećenje na insitucionalno zbrinjavanje. Ova zamisao može se ostvariti samo u najtešnjoj saradnji države, lokalne samouprave i nevladinih organizacija za osobe sa invaliditetom koje su zainteresovane za ovaj problem.

Zakonodavstvo

Uticaj republičkog Saveza na sadržinu zakona koji regulišu položaj osoba sa invaliditetom nije nikada bio u ravnopravnom statusu, ali je ipak nešto postignuto i na tom planu. Na našu inicijativu, roditelji dece sa cerebralnom paralizom dobili su pravo na produženo porodiljsko odsustvo i skraćeno radno vreme, zatim, osobe sa invaliditetom ostvarile su određene povlastice u međugradskom putničkom saobraćaju.

Uticali smo na to da pravo na tuđu negu i pomoć bude priznato što većem broju osoba sa invaliditetom pogođenih cerebralnom i dečijom paralizom i borili se za očuvanje stečenih prava iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja. Povremeno smo imali i povlašćen tretman prilikom uvoza putničkih automobila. Savez je pokretao inicijative za donošenje opštijih zakona: tako je prvobitna inicijativa za donošenje Zakona o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom naše delo. Ovi uspesi, iako ne zadovoljavaju sve potrebe članstva, ipak su koristan podstrek za još veće napore u budućnosti.

Klimatski oporavak

U ona srećna socijalistička vremena, osobe sa cerebralnom paralizom dobile su pravo na 21 dan klimatskog oporavka o trošku države. Naše organizacije trebalo je da se pobrinu samo o tehničkoj organizaciji ovog oporavka. O veličini tog poduhvata, bez obzira na njegov besplatan karakter, najbolje svedoči podatak da je klimatski oporavak koristilo više od 600 invalida sa svojim pratiocima. Kada su nam u nevesela tranziciona vremena saopštili da nema više besplatnog ručka, nismo se predali: vreme oporavka je drastično smanjeno, troškove su snosili sami korisnici, a Savez je nastojao da im olakša teret najpovoljnijim uslovima kreditiranja i obezbeđivanjem usluga bolničara i pokrivanjem troškova prevoza.

Lokalne organizacije

Jedan od trajnih zadataka republičkog Saveza jeste upotpunjavanje mreže lokalnih organizacija osoba sa invaliditetom koje okuplja Savez za cerebralnu i dečiju paralizu. Posao se nije svodio samo na formalno osnivanje društava i udruženja po opštinama Srbije. Društvima je trebalo obezbediti adekvatne uslove za rad, pomoći im u uspostavljanje funkcionalnih odnosa sa lokalnom zajednicom, putem seminara i radionica obučiti ih savremenim metodama delovanja nevladinog sektora, osposobiti ih da samostalno deluju u svojoj sredini u obezbeđivanju stabilnih izvora finansiranja.

Saradnja sa drugim savezima invalida

Savez je uvek bio spreman da se posveti zajedničkim interesima svih organizacija invalida u zemlji. Pomagali smo prilikom osnivanja organizacija distrofičara, paraplegičara i osoba obolelih od multiple skleroze. Naš Savez je niz godina uspešno koordinirao rad republičkih invalidskih organizacija okupljenih u koordinacioni odbor. Naš Savez je vremenom ostvario korisne kontakte sa organizacijama u drugim zemljama. To nije bilo jednostavno s obzirom na to da je Srbija jedno vreme bila u neprijateljskim ili bar zategnutim odnosima sa većim delom sveta. Posebnu pažnju poklonili smo negovanju odnosa sa organizacijama iz susednih zemalja, nastojeći da što brže prevladamo negativno ratno nasleđe.

Primena savremenih metoda u radu

Savez za cerebralnu i dečiju paralizu Srbije je u širem pokretu osoba sa invaliditetom afirmisao primenu savremenih metoda rada. Problem evidentiranja podataka osoba sa posledicama cerebralne i dečije paralize je prisutan od početka rada Društva za brigu o deci sa cerebralnom paralizom. Ipak, efikasno rešenje moralo je da sačeka primenu kompjuterske tehnologije. Savez je bio prva organizacija osoba sa invaliditetom koja je načinila delotvornu bazu podataka o svom članstvu. Tim putem kasnije su krenuli i drugi. Stvaranje baze podataka bilo bi nezamislivo bez svakodnevnog upornog rada na terenu aktivista lokalnih organizacija. Jedini način da se do podataka dođe je angažovanje aktivista koji to moraju tražiti u neposrednom kontaktu sa porodicama invalida. Trenutno su u bazi podaci o preko 5000 osoba sa posledicama cerebralne i dečije paralize. Fond solidarnosti

U okviru nastojanja da na konkretan način doprinese poboljšanju položaja članstva, Savez je od svog osnivanja organizovao niz humanitarnih aktivnosti sa ciljem da pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija. Te aktivnosti su u početku bile usmerene ka zadovoljavanju nekih specifičnih potreba, poput klimatskog oporavka, nabavke ortopedskih pomagala, i sl. U vreme najteže ekonomske krize ova delatnost je bila proširena, tako da su obuhvaćene i neke opšte potrebe, kao recimo, higijenski paketi. Radi pomoći najsiromašnijim i onima kojima treba hitno pružiti materijalnu pomoć organizovali smo Fond solidarnosti, po čemu smo jedinstveni u invalidskom pokretu Srbije.

Obrazovanje

Obrazovanje predstavlja najkraći i najefikasniji put kojim se može pobeći od siromaštva. U slučaju osoba sa invaliditetom, školska ili fakultetska diploma predstavlja ujedno i ulaznicu za ravnopravno uključivanje u društvenu zajednicu. Imajući ovo na umu, Savez je od svog nastanka pokušavao da poboljša uslove školovanja i studiranja svojih članova. Razlog što uspesi na ovom području naše delatnosti nisu veće, treba tražiti kako u tradicionalnoj zatvorenosti prosvetnih ustanova, tako i u nemogućnosti Saveza da nađe odgovarajući prilaz problemima obrazovanja.

Stvaralaštvo

Značajnu pažnju u proteklom periodu Savez je posvetio kulturnim delatnostima i afirmisanju stvaralaštva svog članstva. Od 1995. godine Savez ima svoje glasilo u kojem se, pored informacija o radu Saveza i lokalnih organizacija, objavljuju književni radovi i publicistički prilozi o širim temama od interesa za članstvo. Izdavačka delatnost Saveza ne iscrpljuje se ovim glasilom. Objavili smo niz knjiga poezije i proze naših članova.

Nedelja solidarnosti

Radi podsticanja društvene solidarnosti sa osobama sa cerebralnom i dečijom paralizom, Savez je pokrenuo obeležavanje Nedelje solidarnosti, koju tradicionalno organizujemo tokom prve nedelje oktobra. Cilj ove manifestacije je skretanje pažnje šire javnosti na potrebe našeg članstva, negovanje duha solidarnosti kao najboljeg sredstva za rešavanje problema ukupnog položaja invalida i afirmisanje uspeha i dostignuća naših članova. Ovim događajem želimo da podstaknemo svoje organizacije da rade na osnaživanju svojih članova da se uključe u svakodnevne tokove zajednice u kojoj žive. Takođe, nastojimo da potaknemo čvršću saradnju sa drugim organizacijama, institucijama, firmama i lokalnom samoupravom da naši članovi, kao i ostale osobe sa invaliditetom, treba da budu tretirani kao ravnopravni članovi društva kome mogu dati svoj doprinos.

***

To je samo mali deo poslova koje je Savez za cerebralnu i dečiju paralizu Srbije radio i uradio od svog osnivanja do danas. Misija nije okončana! Život osoba pogođenih cerebralnom i dečijom paralizom ostavlja do- voljno mesta za aktivnost, napore i pregnuća potonjih pokolenja aktivista.

• Prethodna
• Sledeća